Зборник на Миладиновци/ 269 песна
Прејди на прегледникот
Прејди на пребарувањето
268 песна | 269 песна од Браќа Миладиновци |
270 песна |
на современ македонски правопис |
Посадил ми дедо рамен бел босиљок,
На онаја рида, рида бес вода.
Му се научиа до две малки моми,
Босиљок да берет, штета да му чинет,
Ми се затскри дедо зад свеклои перја.
Повтур ми дојдоа до две малки моми,
Босиљок да кинет, штета да му чинет.
Се спушти дедо, ја фати Стојна;
Стојна му велит: „пушти ме, дедо,
Пушти ме, дедо, ја сум ти мнука.”
„Кога си ми мнука, што бараше тука,
Босиљок да бериш, штета да ми чиниш?”
Ја пушти Стојна, ја фати Доста;
Доста ми је мала, л'га та не знаит,
Туку му велит: „пушти ме дедо,
Ке донесам мајка, бела и црвена,
Морска к'дана.” И дедо је велит:
„Кога имам млада, чуму ми је стара?”