Зборник на Миладиновци/ Еден син и мајка

Краљ и Русанта кралица

Еден син и мајка од Браќа Миладиновци

Митре и чума

на современ македонски правопис

Што ј е штама на горна долна земја
Ели ми је м'тна вода носит?
Ели ми је силен огон горит?
Ели ми је силен паша биет?
Та не ми је м'тна вода носит,
Нито ми је силен огон горит,
Нито ми је силен паша биет;
Туку ми је таа црна чума,
Шта удрила се ми поморила.
Не ми биет староно и младо.
Тук' ми биет кој дека је јунак,
Што удрила еден син у мајка,
Го удрила и го поморила.
К'та ден му мајка на гроб одит,
К'та утро, „синко, добро утро”;
К'та вечер, „синко, добар вечер!
Топла ли је, синко, земна кука?
Мека ли је земјана постеља?
Меки ли је каменот позглава?”
От жаљови земја проглвори:
„Топла ми је, мајка, земна кука,
Мека ми је земјана постеља,
И мек ми је каменот позглава:
Немој к'лни, мај ко, црна чума,
И тај а ј е, мајко, пот повеља,
Туку к'лни Имера бербера,
Што остаи перче каркмалиа,
Да ми лежит змиа тројноглаа,
Со дванаесте мали змиуљчина.”