Зборник на Миладиновци/ Стојан и Бојана (2)

Стојан и Бојана

од Браќа Миладиновци

на современ македонски правопис

Попитал Стојан Бојана,
Бојана мајка не дават,
Сама Бојана го сакат.
Кога Бојана питаше!
Вишњи черешни садее,
Кога Бојана посврши,
Вишни черешни цутее;
Кога Бојана земеа,
Вишни черешни зобее;
Кога с Бојана идее,
Вишни черешни зобее,
Бојане во скут фрлее;
„Зобај, Бојана неесто!”
Одее, што ми одее,
Нис трномечки л'гои;
Се запна киска ракитка
За Бојаната марама.
Никај Бојана не виде,
Сам је Миленко догледа;
Си сегна в бели пазуи,
Извади фрушки ножина;
Сп'лзнале му се ножина,
Бојане в грло втонее;
Никај Бојана не виде.
Одее, шта ми одее,
Бојана лепо вореше:
„Егиди бела братими!
Аљ је далеко селото?”
Братими лепо ја ворет:
„Егиди млада невесто!
Сегде братими сме биле,
Как тебе не сме виделе!”
Одее, што ми одее,
Крај село ми приближее;
Бојана лепо и ворит:
„Братими, бела братими!
Аљ је далеку куќата?”
Братими лепо је ворет:
„Егиди млада невесто!
Крај куки сме приблизале.”
Спуштила ми се свекрва,
Отфрли дулак шарени
Да видит Боја фалена.
Тога је ворит невеста:
„Мајко ле, мила мајка ле!
Не гледај лице убово,
Тук' гледај ми го срцево;
Боја ке млада загинит;
Постели мека постеља,!”
Боја от коња сметнае,
Ја кладое на постеља,
Боја си млада загина.