Page:Речник од три јазика - Ѓорѓија Пулевски.pdf/27

се вељит, студен појас појас, каде, што је, времето, помногу студено, и студеното се, вељид студен појас.

А топол појас, се вељид, времето, каде што је помногу, топло, теја, се вељит, топол појас.

брези фтохт ку аште мотин машум, фтохт еде, те фтохи поѳон брези, фтохт.

А по брези нгроф поѳон мотин куаште машум нгрофс ајо поѳтон, брези нгрофт.

саук кушак нерде земани исе даачок саук, ве суугу анлр саук кушак.

Дахи сиџак кушак анлр земани нерде исе даачок сиџак меркум, анлр, сиџак кушак.

Пи.

Поклимата, како се, дељит земјава.

Пу.

Мбас мотин си удајен троли.

Су.

А ваја, ђоре, насол, ољешир топрак.

Од.

Земјава се дељјт, на пет појаси, среднијот, појас од земјава се вељјд, горешт дека слнцено тује во сета година грејет, вогорештијот, појас, да, за това, ту је бидуват много топљина и нагорештијот, појас, небидуват, никогаш, зима, а од двете, страни, спроти горештијот, појас, имат, по еден појас, који се вељит, умерен, иљи средно ладен и во стредно ладните, појаси, небидуват нито гољем студ, нито гољема, топљина, а зад двата средноладните појаси имајет уште по еден појас, и тије се вељат студени појаси, и во студените појаси бидуват, гољема, и длга, зима, а љето кусо.

Уп.

Тролин, удејен, нде, пес брези те медиси брез нка троли поуѳојет нгрогет, прсе, дили, аће нде ѳид вјети бије нде брезите нгрофт по преајо аће бојет шум нгрофет, еде нде брезите, нгроф ас њиер нук бојет димн а по нка анете, дуи, напр, брезите, нгрофт, киште, еде, кањи, брез, циљи, поѳон, мас сеи, фтохте медисис вапа темаде ас опет фтохите маде нук бојет а по капрап дун флат, темедис брезе, кишњен еде ма кањи, брез, еде ата поуѳон бреза фтохт еде нде бреза те фтохт бојет маде еде ђат димн, апо вера шкурт.

Џу.

Топраг мз пајљашир, беш кушаг, суриједте орта кушаги топрагдан сиџак, анлр, ничин, ђунеш битун сенеде орда аиденир, ћи, сиџак, кушакда, иља, ону, ичин, орда чок, иснџак, олур ве сиџак, кушакта олмас ебеди кш, иља, ићи тарафтан, сиџак, кушага, карши даа бирер кушак вар ангиси анлр карарљи, јаот, орта, соук, ве орта соук, кушакларда, алмаз не бујук, арарет, не дахи бујук саук ђене шуићи кушак ардиндан ћи, орта, саук оланлар, вар даа бирер кушаг ве онлар анлр саук, кушаклар, ве саук, кушакљарда олур бујук ве узун кш ђене јаз кса.

IV. За три царства јестествени.

IV. Пре тре миретепија, те вертетунис.

IV. Уч падишахљик мевџутлугун.

Пи.

Што је јестество.

Пу.

Чиш аште вртетун.

Су.

Мевџутлук не анлр.

Од.

Јестествено се вељит све што је направено од бога, а уште, неприготвено од људи.

Уп.

Вртетунис поѳон џиѳ чиш аште барумун, нка перенди апо нук, аште гатумун, ма нка, нераз.

Џу.

Таљанин анјлр битун јарабдан, јарадтигини, ђене, даа, азрланмајан, ихсандан.