Page:Речник од три јазика - Ѓорѓија Пулевски.pdf/28

Од Wikisource
Оваа страница треба да биде проверена.
Пи.

Како се делид јестественото.

Пју.

Си удајет те вртетунит.

Су.

Насл паиљашир аланин курулмаси.

Од.

Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства.

Упр.

Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија.

Џу.

Алах бејљемег, ичун, паиљаширлар учу ћокте јаот падишахљигте.

Пи.

Који се тије царства трите.

Пју.

Циљи јан ата мпретенија, те тре.

Су.

Шу уч, падишахљиклар ангисидир.

Од.

Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање.

Упр.

Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети мпретенија аште армомеа.

Џув.

Евељи падишахљиктр јашајанлар ертеси падишахљиктр бујујањлар дахи, учунџу, падишахљик казлан дир.

Пи.

Што је животинче.

Пју.

Чиш, аште, њижалур.

Сув.

Јашаан неанлр.

Одг.

Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет.

А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други.

Упр.

Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин.

А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум.

Џув.

Јашанлар, те не, дрлар башлама јарабн зијаиљен ђене ћенди ехаљи ирадеиљен оина еде бјљерљер, бир, јерден, гаире ичинде, ћи ангиљер, ћендиинден, танарлар, ве, херџинс, иш, јапарлар неичин, јашаанлара, љазим, бесљеи, синљер таа окадар земана, едек, нерејеедек, ћи, тенелер, башлар, и шљемеја, ве, уљурљер, дахи, иља јашаанлар бунлардир адам којун беиђир инек ве чок дахи.

Пи.

Што се вељид растеније.

Пу.

Чиш, поѳон, ритетун.

Су.

Бују јан неанлр.

Од.

Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место.

Упр.

Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди.

Џу.

Бујујан тене, дирлар, онлардан бири уџу јерин деруниде, ђомуктр, ћи ондан бесљен синљер ве, онларн, дахи, вар, дири зијаси иља диише еде, кадр, диљдерлар, гаире махаљде.