Загонетно огрнут плаштом Дух Свију Ствари застаје
у ходу тајанством пошкропљени пути дијалектички
скречу улево: злокобно штрче мртви димњаци фабрика
у небо,
злослутно умукле пискаве сирене
и локомобиле, динамо - машине
и волта - метри -
укочено
стали.
Лагано
попут немог трзаја сунцосмираја
наступа апокалиптична ноћ, и
невероватно!
као облачна сен плази поврх свију ствари неумитна
Противуречност,
обарајући мамутском снагом громобране света!
Противуречпост!
Педесет милиона скапава од глади,
а свет се дави у изобиљу,
педесет милиона је сувишно за ову планету
и они се могу селити на Марс, на шести и седми
континенат
само не овде,
само не у порама грбаве планете Земље
где је стопа свака
мета
профита
бога злата
или овде
где срж балканске земље
сише француско злато!
Све су ствари постале коначан чвор!
Небом се титрају одблесци далеких пожара,
тресе се грбава кугла -
дубоко закопана у потсвести
тиња
и цепа мозгове оријашка мисао Коначне Промене,
коначног Расплета
и великог Разрешења -
гле!
из пушљивих предграћа не избија
филантропска строфа,
већ мржња!
Подмукли тресак тутњи махнито -
коначан Расплет динамитском чежњом
завршава предисторију света
овамо!
синови челика
великих коксових пећи,
децо земљине утробе
и огромних динамо – машина -
овамо неимари!
Минирана је сабласт бога Тишине и Реда,
господин бог се дави у златном грчу,
На Стриту је паника -
величанствен ватромет противуречности
открива вам пут давно сневаног континената,
немоћан је стари бог за нове ствари и нови ред
и пао је у диалектичку клопку -
неимари на кормилу
право на шести континент!
Беда окреће своју другу странy -
каква тужаљка, ритам или плач!
Гори!
Небо гори!
Крваре небо варнице чудесног ватромета,
на истоку пуца праскозорје,
свиће -
на гаришту горућих противуречности
стоји путоказ -
и ћиновски Човек
мишицом, гвожћем и муњом
гради -
Нови Свет!
Гледајте!
Гледајте!
Отворите очи,
уши
и уста!
Овамо мишице
умови,
прецизна мисао -
смелост!
То није да небо у задњим одблесцима сунца перверзно
крвари,
то нису водена огледала и сличне измишљотине
беспослених будала,
то је агонија једног умирућег реда ствари,
ломњава и крах,
тајанствено знамење вапијућих за променом
и свеобухватно откупљење
у нама самим,
ван нас,
последњи пут
за увек!
Гледајте!
Свиће
у противуречностима.
