Ѓорѓија Пулевски/ Самовила македонска

Од Wikisource
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето

„Самовила македонска“

од Ѓорѓија Пулевски
Поемата е направена во 1878 или 1879 година. Јазикот е верен на оригиналот, а направени се промени во буквите за полесна читливост. Белешките се од авторот.

Самовила Македонска
1. Сверх планиње македонских ежедневна темнина.
Дал' покрила темна могла ил' темен облак?*
2. Дал' естество ноќ створило - темно да бидет
В кралевину Македонску од времја оно до века,
3. Та в темнина току се слушат страшен викот, пљускотит?
Громогласен као топовски сам јекот се разносит...
4. Не се знает дал' е тотон, дали драга или пискање?
Само се слушат велегласно укање...
5. Оно не је темна могла, нито тотон, а ни топови,
Току је тожба самовилска с верх сви планиње.

Плачејешти тожит
6. Самовила македонска встреде местних планиње
Љуто пиштит на Рожденских висови,
7. Та дочула посестрима је Самовила Бистранска,
На верх Меденица, од нависока висина,
8. Та си прашат посестриму Самовилу Рожденску:
-Што љуто пиштиш, посестримо Рожденска?
9. Самовила Рожденска је говорит Бистранске:
-Ако желиш да ти кажем зашто пиштим на Кожув,
10. Ти подвикни на Стоговор Самовиле Стоговске,
Та нека чует Шарпланинска, а и Корабска,
11. А Стоговска нека подвикнет Самовила Илинска
Та Илинска да објавит десно и лево,
12. Нека је викнер Пелистерске, та и Петринске,
За да чујат и Бабунска, а и Момранска.
13. Јас ќа је кажем Добропољске да известит Ничанску,
Да разберат Беласичка и Лазаричка,
14. Беласичка ќа подвикнет кон восточних висови
Да разберет и Перинска, а и Доспатска.
15. Сви одеднош да разберете моја пискот за од што је,
Оту си тожим во стреде чертог в Македонија,
16. Послушајте да ви кажем, посестреми македонских,
Та да изјавим местних несносних неволји:
17. На хилјада осум стотини седумдесет осум лето,
Тога Руси повладаје све отоманство,
18. И Полостров отсвоије, та Цариград опколије,
В Свјати Стефан се сместије и се сложије:
19. Турчин даде свим слобода, а потврди Свободител,
На књажество сви Б'лгари да си владајет.
20. Македонци бога молије: „Поживи ни избавитеља!
Дај му, боже, многолетно дејствие,
21. Оту нас ни ослободи, в Кралевину Македонску,
Да се сједним с еднородних наедно.
22. А Енглиска учини пречка, крена глава - објави бој,
Та никому не препјатствува, токмо само нам,
23. Через нази да ни разделит од наших браќа Б'лгари.
Она се жали велесилам европским
24. За да очуват Отомани - вековити ни мучители,
Та ни остави осужденици назе до века,
25. Да робуваме Сарациним под тирјанско мучитељство,
Кое тога Израиљтјани под Јегиптјаним,
26. Од Јевропа конгрес изиска да нарушит договор
Царскорусиски свјатостефански закључак.
27.Велесили ју послушаје, претставници си избраје,
Та во Берлин ги испратије на општ договор.
28. Јевропски конгрес в Берлин се собра и договор се направи,
Та разорије свјатостефански условија...
29. Ето такво поношение Енглиска учини спроти нас,
Та со това ни досади нам Македонцим.
30. Берлински конгрес трактат направи, а во него написаје,
Меѓу себе се сложије и потврдије:
31. Да се дават равна правост свим христијаним в Туркоју,
Та оделије Македонију на само,
32. Ем сви жители да се истокмат во Турскоју Царевину,
Со равно право да живејат као сви једно,
33. Султан Хамит да царуват над всех токмо отечески.
Без никакво разликување своех жители.
34. Берлински конгрес што написа условија не исполни,
Та полошо ни направи в Македонија.
35. Македонски мајки пиштат, а Јевропу милно мољат:
„О, Јевропо, христијанска, дал' не слушаш наши плач?
36. О, Јевропо, мила мајко, што ни остави под турски власт?
Слушај днеска как се правит во Македонску:
37. Свијех Славјани македонских комити ги називајет,
Та Македонци свјако коварство денеска сносит под Турци.
38. Злоковарци се нахилиле, та обвинуват Славјани,
Ем што да стретат од дом надвор - ги затворајет,
39. А кои људи не се дават под тирјанско мучитељство
За да спасат свој бедни живот - си разбегаје:
40. Едни бегат воз ормање, други се оклањат в туѓина,
Зато комити ги завивајет свијех Славјани.
41. Сви злотвори воз села шетат за да прават насилство,
Та в чи дом најдат млади - истурчије,
42. В кој дом најдат млади невести - можите им убивајет,
А невестите всех со сила ги обесчастат.
43. Која жена им се не дават беззаконно да ју силуват,
Суштих жени злоделци ги них убивајет,
44. А славјанских свјаштеници за бунтовници ги обвинуват.
Та ги праќа во Хазија в заточаније.
45. Штом злоделци волју исполнат се обраќат на грабежтво,
Све имање разграбије и разнесоје,
46. Сви тамници се преп'лнати со славјанских жители...
Ето право како дават султан Славјаним!
47. Ај ви, вами, велесили, сви христијанских царевиње,
Као си се вије ветихте - слободите ни!
48. Или нами пратите ни христијанског свободитеља
Да ни избавит од азијатског крвника!
49. Насе бедних заступите, од мучитења избавите,
Или дајте ни амнестију да се раселим.
50. Није надежд тољку имахме, прво на бога пак на вас,
Петсто лета под мучитељство еве трпиме.
51. Наши закон дочувахме, некосновени достојахме,
Со блага надежд чекајешти свјату слободу.
52. Еве штом си превзедохте нашеј стране устав правит,
А нази ни в тешка мука всех поставихте,
53. Та днеска во Македонску сви христијани клето пиштат
Од варварских насилникства крвних деиства,
54. Злотворци се разјарије, в коварства се напустије,
Та ни п'дат фамилији наших в Хазија.
55. Чујте, жители македонских! Назе ништо не ни чекат:
От азијатци - насилије, а в туѓина - укорство.
56. Туѓа страна је непријатна, в туѓина ве напорки гледат
И несносних прешебоци свијем ни вељат.
57. Ем в туѓина Македонцим, кому како да му текнет
Све намуртено, свијем лошо ни називајет.
58. Дал' сте чуле, Македонци, стари људи што говорат:
От Македонци појунаци над них не било-
59. Цар Александер Македонски тристо лета*** пред Христа
со Македонци сву вселену повлада.
60. Наш краљ Филип - Славјанин је, цар Александер - Славјанкин,
Наши баби Славјанки ги родиле.
61. Македонци, сетите се за јунакство македонско,
Та спроти старих вије сега да следувате!
62. Не је страмота овоје искати, ни за жал за своје умрет.
За тоа сега, Македонци, все помјаните,
63. Немој денеска да се пречкате, јазик на јазик да не пизмите,
Сви једноверски сложите се као братија -
64. Брат со брата да се смилите, јазик по вера здружите,
Сви једноверски пријдите во домовину.
65. Турски зулум ни превзели над наша чест македонска,
Јал браните си, ил' сви до един да изгниме!
66. Род браните от Агарјанци! Сви за еден живот да сложим!****
Зато, јунаци македонски, пробудите се!
67. Похарно је да изгинеме в наша мила татковина,
Отколи оваке да гледаме свјако злотворство.


* Овја стих се пофторуват.
** Через стих не можем да изјавим мн. чис.[ло].
***Сокраштоно је через стих, а 338 лета пред Христа.
****Требит: да сложиме, току через стих скусено је било.


Поврзано[уреди]


PD-icon.svg Сите дела од овој автор се во јавна сопственост во целиот свет бидејќи авторот е починат пред повеќе од 70 години.