Прејди на содржината

Абецедар

Од Wikisource
Абецедар  (1925) 

Буквар на македонски јазик за македонското национално малцинство во Грција, подготвен од специјална комисија на грчката влада (Папазахариу, Сијакцис и Лазару), под меѓународен притисок и покровителство на Друштвото на народите во Женева, отпечатен во Атина во 1925 на лерински народен говор со специјално приспособена латинична азбука и со нагласено фонетски правопис.

ABECEDAR


ΕΝ ΑΘΗΝΑΙΣ
ΤYΠΟΙΣ Π. Δ. ΣΑΚΕΛΛΑΡΙΟY
1925


Pârva Strana

b - a ba   b-a ba

ba - ba    baba

baba


b - e be   b - a ba

be - be    bebe

bebe


v - a va   v - e ve

va va    ve ve

baba    bebe

vava


k-a ka   k-e ke

ba be   va ve

ka ke    kake

vaka


b-i bi   v-i vi

k-i ki    b-i bi

k-a ka    k-e ke

vika

baba    vika


b-o bo   v-o vo   k-o ko

o-ko    oko

ka-ko    kako

ba-bo   babo

oko   babo

babo   vika   bebe


d-a da   d-e de   d-i di

d-o do

de-do   dedo   ba-ba   baba

be-be   bebe   va-di   vadi

dedo   vika   baba

baba   dava   voda


m-a ma   m-e me

m-i mi   m-o mo

ma-mo   mamo

mo-ma   moma

do-ma   doma

mama   vika   moma

moma   idi   doma

doma   ima   voda


b-u bu   v-u vu   k-u ku

d-u du   m-u mu

bu-ba   buba

ku-ku   kuku

du-va   duva

vi-ka   vika

kuko   vika   kuku

babo   idi   buba

dedo  vika   buba


p-a pa   p-e pe   p-i pi

p-o po   p-u pu

p-o po   popo

pai-ka   paika

pi-e   pie

popo   idi   doma

paika   pie   voda

doma   imame   paika


t-a ta   t-e te   t-i ti

t-o to   t-u tu

ta-te   tat-ko   tatko

tet-ka   tetka   tetin

de-te   dete   top-ka   topka

tétka   vika   tuka   déteto

tatko   i   maika   odat   doma

déteto   ima   topka


n-a na   n-e ne   n-i ni

n-o no   n-u nu

ne-bo   nebo

ni-va   niva

ne-ma   nema

déteto   nema   topka

mómata   nema   maika

nunko   ima   dve   paiki


l-a la   l-e le   l-o lo

l-u lu

le-b   leb

le-n   len

lam-ba   lamba

li-mon   limon

tatko   vadi   livádata

tópkata   padna   vo   lakot

Lenka   oide   da   kupi   leb

lebot   e   mek   i   topol.


s-a sa   s-e se   s-i si

s-o so   s-u su

se-lo   selo

se-no   seno

se-me   seme

sa-t   sat

sen-ka   senka

tate   spie   pot   sénkata

sénoto   e   suo

kolku   e   satot?

sato   e   pet.


š-a ša   š-e še   š-i ši

š-o šo   š-u šu

ša-mi-a   šamia

šai-ka   šaika

šan-dan   šandan

sfe-ti   sfeti

Maika   ima   edna   bela   šamia

imame   eden   mal   šandan

šandano   sfeti   doma

Mamo,   donesi   šandano.


z-a za   z-e ze   z-i zi

z-o zo   z-u zu

za-b   zab

ze-len   zelen

zi-ma   zima

zo-ra   zora

zu-kum   zukum

zabo   me   boli

Maro,   zemi   zímbiljo.

Striko-mi,   zede   meso   ot   pázaro.

Vlézime   vo   zímata.


ž-a ža   ž-e že   ž-i ži

ž-o žo   ž-u žu

ža-r   žar

že-na   žena

ži-to   žito

žol-t   žolt

ža-ba   žaba

Žabata   vika   vo   blátoto

Žítoto   ima   pesok

Žénata   ima   žolta   futa

Ot   žítoto   práime   brasno.


r-a ra   r-e re   r-i ri

r-o ro   r-u ru

ra-ka   raka

re-ka   reka

ri-ba   riba

ru-s   rus

Aide   da   ódime   na   rékata,

da   fátime   mali   ribi,

sestra-mi   ima   rusa   kosa

brat-mi   e   kaleš.


j-a ja   j-e je   j-i ji

j-o jo   j-u ju

ja-zik   jazik

ja-gne   jagne

jo-gurt   jogurt

já-bol-ko   jábolko

Jas   jadam   leb   so   luk.

Jágneto   pasi   vo   livádata.

Mitre   jade   jábolko

i   si   kasna   jázikat.


b-î bî   k-î kî   d-î dî

bîr-kam   bîrkam

dîr-vo   dîrvo

kîr-šam   kîršam

mîr-da   mîrda

tîr-sia   tîrsia

Dîrvoto   jet   suo.

Máistorot   kîrsi   kameno

Zmiata   mîrda   vo   trévata.

Vo   blátoto   rastat   tîrsiata.


c-a ca   c-e ce   c-i ci

c-o co   c-u cu

ce-lo   celo

ce-na   cena

cfe-ke   cfeke

cîrk-fa   cîrkfa

ce-re-va   cereva

Popo   odi   rano   na-cirkfa

tate   pie   cîrno   vino

déteto   céliva   ikónite

sféketo   mírisfat   uboo.


č-a ča   č-e če   č-i či

č-o čo   č-u ču


ča-sa   časa

čes-ma   česma

čo-ek   čoek

či-buk   čibuk

Lenko,   dai-mi   edna   časa   voda

Koačo   čukat   so   čekano

Dedo   zápali   čibuko

sestra-mi   oide   ná-česma   za   voda.


g-a ga   g-e ge   g-i gi

g-i gi   g-o go   g-u gu


gra-d   grad

gro-b   grob

ge-m   gem

gi-bam   gibam

gis-ka   giska

gu-lap   gulap

eto   eden   golem   grad

ela   da   go   vidime   ot   blizu

ima   mnogu   kuki,   cîrkfi   i   skolii

vistina   golem   i   cudem   grad.


f-a fa   f-e fe   f-i fi

f-o fo   f-u fu

fe-ner   fener

fi-dan   fidan

flo-rin   florin

dete   dónesi   fénero

fidano   rasti   vo   gradinata.

Petre,   rasipi-mi   eden   florin.

mome,   ódnesi   távata   náfurna.


h-a ha   h-e he   h-i hi

h-o ho   h-u hu

ha-k   hak

ha-mam   hamam

ha-riz-vam   harizvam

ho-ne-psam   honepsam

hu-ni-a   hunia

Imam   hak   za   hiliada   drahmi

Zeto   mi   háriza   eden   florin

hámamo   e   čist

Starot   ima   stra   ot   Harot.



k-ü kü   l-ü lü

lü-t   lüt

kü-ti   küti

lül-ka   lülka

lü-le   lüle

Deto   zápali   lületo

küti   uloo   dete.

déteto   se   lüle   na   lülkata.


dz-a dza   dz-e dze   dz-i dzi

dz-i dzi

dzi-d   dzid

no-dze   nodze

mol-dzam   moldzam

Dzidot   je   visok

jas   imam   dve   nodze

maika-mi   moldzi   kozata


dž-a dža   dž-e dže   dž-o džo

z-o zo   z-u zu

dža-m   džam

dža-mi-a   džamia

džu-ap   džuap

džum-buš   džumbuš

deteto   skîrsi   džamot

eto   edna   visoka   džamia

ke   dai   džuap   za   ova   rábota

večer   imame   golem   džumbuš




ja   je   jo

kja   lja   nja   kjo   ljo   njo

gja   gjo


ku-kja   kukja

lü-ljam   lültjam

lam-nja   lamnja

kjos-k   kjosk

ljo-ko   ljoko

sire-nje   sirenje

Násata   kukja   je   visoka.

Cupata   se   lulka

déteto   jadi   lep   so   sirenje.

Gjorče   et   edno   arno   dete.



ae   ei   oi

hai-de   haide

lei-ka   leika

mai-ka   maika

šai-ka   šaika

moi   toi   sfoi

haide   da   leime   voda

maika-mi   et   od   golem   soi

moite   brakja   set   vo   cùsdžina



1) a e i î o u ü
2) c č k m n r s š v z ž
3) b d h l t
4) g j p
5) f

Aa Bb Cc Čč Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Rr Ss Šš Tt Uu Üü Vv Zz Žž Dz Dž.


Ftora Strana

1.-

Jas ti toi
nie vie tie
moi toi sfoi
naše vaše sfóe

Jas peam vo knigata
Ti odis na skolia
toi oide na skólia
nie sme učenici
vie ste umni
tie set loši deca
Nášata baba
ni kažva prikaski.

2.-

Tu-ka tuka   nad-vor nadvor
ta-mo tamo   des-no desno
go-re gore   le-vo levo
do-lu dolu   na-pret napret
na-tre natre   na-zat nazat

Ela tuka.-Odi damo.-Odam gore.-Odite dolu.-Vlezi natre.-Izlézite nadvor.-Sfîrtise na desno.-Sfîrtise na levo.-

3.-

De-nes dénes
fče-ra fčera
u-tre utre
dos-na dosna.

Denes ke kupam celi.
Fčera doide sestra-mi
utre ke odam na-cîrkfa
mnogu dosna doide doma
ótfori bîrgu vrátata.

4.-Sta-ni, se-di, če-kai. ot-for-ri, zat-fo-ri.-o-be-si,ot-be-si.-Za-klü-či, ot-klü-či,meti. Nikola, stáni ot stolo.-Odi kai vrátata. Otfori vrátata i izlezi nadvor. Maro, obésia gunata, záklüči dólapo, meti odájata.

5.-Ze-mam, na-pol-nam, i-stur-vam, pîrs-kam, na-to-pi-am, su-šam.

Pavle, zémia stómnata. Napólnia so voda, donésia tuka da piam voda. - Fanko, čedo moe, isturigo légeno. - Máikami napîrska fčera avliata.- Natópia kîrpata, za da žistime péndžero. Sušia šamiata na ógano.

Gospo go milvan.

Gospo je na néboto. Gospo site lüge i milvat. Gospo vîrni doš i puščat sînceto na zémnjata. Boga prai da rasti trévata, sfekinjata, dîrvata i jemišite. Ovje site i dava Boga za čóeko. Gospo je dobîr i milostiv. Zá-toa treba site nie mali i gólemi da go milvame.

Snagata na čoeko.

Site lüge imat edna glava, dve race, dve nodze. Glávata ima zgore kosie, i napret ima dve oči, eden nos i edna usta. Ustata natre ima zabi i eden jazik. Zábite set beli, jaziko je cîrven. So ustata jadime, pieme i zbórvame. So rácete rabótame, so nódzite ódime, tîrčame i ripame. Jas tîrčam bîrgu i ripam mnogu visoko.

Familia.

Jas sum edno malo dete. Ti si gólema čupa. Toe dete igra sa tópkata. Nie sme mali deca. Vie ste gólemi čupi. Ovje set stari ženi. Jas imam tatko, maika, eden brat i edna séstra. Tatkot, máikata i décata pravat edna familia.

Skolia.

Jas odam so rados na skólia. Na skólia se mólime na Gospo. Dáskalo ne uči da zbórvame, da peime, da pišime, da broime i da igrame. Arnite deca slagat i dáskalo i fali. Dáskalo ni kažvat mnogu ubai ráboti. Za ručeko sfîrišvame skoliata i so rados ódime doma.

Cîrkfa.

Dénes je Nédeljia. Klepáloto čukat. Máikata skorna Mitre da óti na cîrkfata. Ščo ubo! Site déca obléčeni so nóvite álišča odat na cîrkfata. Klepáloto se čuka so rados i kanvat lügeto da odat na cîrkfata. Site hristiani odat na-cîrkfa za da se moljat na Boga.

Popo vloisat décata.

Mitre se zabai. Se prómena so nóvite áliščca, nóvite čeli i nóvata kapa i tîrci na cîrkfata za da ftasa liturjita. Štom vlezi na cîrkfa céliva ikónite i rákata na popo. Kóga bitisa liturjiata, popot vloisa décata i ji date náfora. Mitre se vrakjat doma i dava náfora-ta na maika-mu.

Maikata moldzi kozata

Je rano. Maika moldzi kozata. Maro i Lenka tîrčat da vidat kako se moldzi kózata. Mlékoto ji ušče tóplo. Máikata i dava da piat po edna časa toplo mleko. Piat, piat so golem kef. Lenka vika: A! ščo blago i slatco mleko

Lenka, losata cupa.

Petre i Gjorgia odat ná-pole za da igrat so drugárite. Málata sestra na Petre, Lenka, sákat i taja da odi sónimi da igra. Petre ja nékeše. Lenka plači, vika i se fîrli ná-zemnja i fati da klocat. Fústano mu se stori berbat. Bábata ja sluša kako pláčese ot áurot, kai dávaše seno na volóite. Istîrca i ja krena, ja istrese i mu dade edno cîrveno jábolko. Lenka papsa da plači i si go jade jabólkoto.