Зборник на Миладиновци/ Болен Дојчин, сирак Јанко и крал Марко, солунски чувачи
Болен Дојчин | Болен Дојчин, сирак Јанко и крал Марко, солунски чувачи од Браќа Миладиновци |
Петре Маџарче |
на современ македонски правопис |
Ce собрале, се набрале,
До три Бана, до три Краља,
Bo град Солун на Солунски
Ha Солунски седум кули.
Единот је Дојчин јунак,
Дојчин јунак од Солуна;
A вториот сирак Јанко
Сирак Јанко од Јанина;
A трекиот Крали Марко,
Крали Марко од Прилепа;
Јадат, пиат, cе весељат,
Co нојбет си градот чуват.
Сите редот одредоха,
Редот дојде на Дојчина,
Ta cи узе златна вигла,
Ta разгледа гope долу,
Пo п'тишта, пo друмишта,
И пo полe и по море.
Kora гледат во морето,
Заздадел се шарен кораб,
Вн'тре седе еден турски
Еден турски челебиа,
Еден Турчин чужја вера.
He cи иде на скелето,
Право тегле на Беш-чинар;
Там' излезе од коработ
И одтвори бели чадар.
Как си виде Дојчин јунак,
Ta cи вjaxнa брза коња,
Ta си cлезe na Беш-чинар;
Од далеку се предвикна,
Ha Турчина му говоре:
„Море турски челебиа,
Mope Турчин чужја вера!
Зашт' не идеш на скелето,
Да си платиш тешки ѓумрук,
Тук си дошол на Беш-чинар?”
Турчин веле и говори:
„Ја не дојдоф да ви плаштам
Да ви плаштам тешки ѓумрук;
Тук сум дошол од Султана,
Да повељам грат Солуна.”
Ha Дојчин My жаљ паднало,
Ta cи крена боздогана,
Ta cи фрли пo Турчина;
И боздоган му утече,
И не погоди Турчина.
Toгa Турчин се предвикна:
„Излезите од коработ
Да фатиме Дојчин јунак!”
Дојчин назад се поврна,
Дробни с'лѕи си порани,
Хотиде на седум кyли,
Ha дружина им говори:
„Што седите, што гледате?
Дошла турска челебиа,
Челебиа чужја вepa;
Што чиниме да чиниме,
Град Солуна да чуваме.”