Јовано, Јованке

Од Wikisource

Јовано, Јованке е македонска народна песна. Во песната се зборува за забранета љубов помеѓу двајца млади. Оваа песна била преработена од страна на македонската етно група Леб и сол, на нивниот осми студиски албум насловен „Звучни зид“, а се појавува и на нивниот втор албум во живо насловен „Live in New York“.

Текст[уреди]

Јовано, Јованке
Крај Вардарот седиш, мори
Бело платно белиш,
Бело платно белиш, душо
Сè нагоре гледаш.
Јовано, Јованке,
Јас тебе те чекам, мори
Дома да ми дојдеш,
А ти не доаѓаш, душо
Срце мое, Јовано.
Јовано, Јованке,
Твојата мајка, мори
Тебе не те пушта,
Кај мене да дојдеш, душо
Срце мое, Јовано.