Знања на многу језика, да је потребно, за свакога човека, од највишег до најнижег реда, који странствује у данашњја времена, ово сам казао и у првој књизи.
Беељемег даачок љисани, ћимухтачиола, херћез, ерифе, ен јуксег анл. таа дахи ен алчак, сраја, ћи јан дијара ђиден, шиндићи, земана, буну соиљемимим, даа иљк ћи табимде.
Друго, говорио сам, како треба доста времена, док матерњи језик утврдимо, сазнамо и изобразимо, то треба учинити, јер тако здрави разум изискује, чак потом и други језика по потреби да учимо.
Гаире соиљемишим ћи љазим чок земан таа ваљиде љисанимизи, тастик едељим, беиљејељим, ведусдураљим, шу меркуму мухтачиола едељим, зира ојлеџе саглам фићир истејор, ћиолдем дахи, башка љисаниљер, ихтизаја ђоре уренељим.
Треће, рекао сам, да штогод је у првој књизи кусо и погрешно, да ћу у овој другој све недостатке попунити и поправити, а човек кад обећа нешто треба испунити, но ја нашао сам за добро, да ову другу књигу овако напишем, порад одговора на обећање.
Третис камѳа, почиш аште нде љиберти парас шкурт, еде фаитун, си дота мбуш нде љиберти удутис, џиѳа скишмаја, еде дота дрито. Апоњерји, курксуѳашт њиер, доњисњнс, духет, ајо та сосе, пор ун еџата пребукур, кји љиберт удутис, ћекашту ешкрува, преупрџеч н ксуѳашт тем.
Па зато на с.македонском језику и написах ју. Почем у овом крају неразбира се језик бугарски, но овај јазик има своје наречије мијачки, које значи чист разговор, на који су и црквени књига превели, од грчког Кирил и Методије, за наш народ.
