Page:Речник од три јазика - Ѓорѓија Пулевски.pdf/40

Од Wikisource
Оваа страница треба да биде проверена.

Човек је, који је, даруван од бога, содуша, безсмертна и со разум, који можед да мисљид, и мисљењето, даго, кажувад, другему, зборувајећи со јазикод.

Људите аљи се сите, токмо разумни иљи не, кажими.

Сите људи, и ако имајед, разум, но сите, несе токмо разумни, едни се научиље, и знајед, се штоје, које, бидувад, вовеков, тије, умејад да читајед, и да рисувајед, и можад, да правад секакви рабоће, и да пронаидад нешто, ново, такви људи, севељад просвештени, и изобразени, а пак други људи, који, неумејад, ништо друго, но само гљедад, кољку зада се, ранад, да уловад нешто и да отидад од другога, такви људи, се вељад, диви и самоједи.

По ошто се познавајед просвештени, људи, и како се дељад од дивите кажими.

Дивите људи, непознавајед, еден, господ, тије, живувајед, како, зверови, и еден, другему, неси, помагајед, и