|
С. македонски |
Арбански |
Турски |
|
А растенији се, дрво, цвеће, биљки, и многу други. |
Апо ритетун јан друн љуље колоѳ барна, еде ћетер шум. |
Иља бујујанлар олуб агач, чичек, от ђурлук, ве дахи чок, гаирељер. |
|
Што се вељид одкопување. |
Чиш, по ѳоин, ермомеа. |
Казлан не анлр. |
|
Одкопување се вељид (минераљи, руди) свите се тјела који се наодат закопани в земи, камен, руда, жељездо, сољ, и многу други, а одкопувањето немат живот, да за това неим требет задасе ранат нито пак растат нито умирајет. |
Ермомеа поѳон рудат џиѳа јан трупа циљј поџиндет, ембулон, нде, троли, гур мадем, екур, крип еде ћетер шум апо те ермомеа, скиште, џалумеа попре ајо, нук кркон прта, ушћеси ас, опет нук ритет, ас нук, вдесун. |
Казлан, анлр, мадемљер ћи битун тене дирлар, ангиљер, ћи јерин, деруниде булунан, ђомук таш, мадем демир, туз, ве чок, башкалар, дахи иља, казланин, јашамаги јоктур дахи ону ичун онлара љазим деиљ бесљемег ичун неда ђене бујарлар, не дахи уљерљер. |
|
Која наука раскажувад, едно, поједно, за свите три, царства, јестествени. |
Цла, мсумеа, зандик, тојет нја, бас нја, пре, џиѳе, треј мпретенија вртетунис. |
Анги иљјм ваз едејор бирер, бирер ћи, битун, уч падишахљјклар мевџутлугун ола. |
|
Јестествена историја. |
Љјберти вртетунис. |
Мевџут, тактимјн, ћитаби. |
|
V. За рудите, који вљегајед, наимногу, во работа. |
|
|
Од копуваните, тјела који вљегајет наимногу во работа. |
|
|
Рудите. |
|
|
Што је руда. |
|
|
Руда се вељит од земи ископано тјело и тије се гљедајет сбетљиви некоји, малу, а некоји, многу, цврсти се руди- |
|
