Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание
| Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание од Лазар Колишевски |
| Напишано е на српски јазик |
| 10. I. 1947 године
Приликом разгледања нашег пројекта устава у Уставотворнем одбору народни посланик Александар Мартулков дотекао се ја пројекта устава Бугарско и прилично оштро критиковац став Отечественог фронта по питанју Пиринске Македоније који се заступа у њиховом пројекто-уставу. У свом говору он прави извесна упореџења на која се жали друг Димитров као што се види из следечег цитата: „Ако су бугарски отечествено-фронтовски фактори денес искрени поборници за стравање братства и јединства на Балкану, за разрежавење македонског питања најбоље би било да заиста раскину са свим стерим са целом старом бугарском политиком и даду искрену подршку и помоч нама за разрешавање тога питања односно за уједињење Пиринске и Вардарске Македоније. Зато што ако се поџе том линијом шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је веча половина целе Македоније. Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никада не чемо приступити реализовању тог уједнињења. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговина у Бугарској који претендују да су раскинули са својом прошлошчу, са својим шовонистичким владама, са својом Кобуршком политиком уопште, онда како чемо се разумети и како се мошемо разумети са Грцима?“ То је само једен цитат од његовог говора е цео његов говор шаљемо Вам у прилогу овог писма. Ми смо говор Мартулкове забранили уопште да се штампа и није изашно у штампи.[1] Меџутим нема сумње да је говор Мартулкова посредством Шатева, који је у то време био потпретседник Президиума и имао могучности да доџе до говора, био предат усмено, вероватно и писмено бугарској делегацији Словенског конгреса у Београду. Да је ово тачно говори нам чињеница што нам је друг Митко Зафировски јавио из Софије непосредно после повратка бугарске делегације у Софију да се је друг Димитров страшно љутио због неког иступа код нас у вези са Пиринском Македонијом. На основу свега тога ми смо закључили да то једино може бити иступ народног посланика Мартулкова у Уставотвором одбору, јер доцније у раду Уставотворне скупштине у току претреса Устава, не може се ништа начи што би дало повода за такве примедбе друга Димитрова. У говору друга Лазе одршаног 26.XII.1946 г. у Народном собрању[1] који је објављен у „Новој Македонији“ и добрим делом у „Борби“ од 27.XII.1946 г. стоји следеча реченица: „Македонски народ из сва дри дела Македоније — из слободне Народне Републике Македонија и Македоније под бугарском и грчком влашчу нема и не може да има ништа зајадничког са паролом о „независној“ Македонији.[1] Исто и тако су њом не могу да имају ништа заједничког наши поштени сународници — емигранти ван граница.“ Говор друга Лазе и народног посланика Мартулкова прилажемо уз писмо. Има још један тречи случај који би се могао исто тако узети у обзир у вези примедбе друга Димитрова, у то је говор Николе Ковечева / наш емигрант из Америка који је са осталом групом Македонаца из Америке посетио нашу Републику, који је у свом предавању одржаном у Скопљу 26.XII.1946 год. измеџу посталог рекао: „Данас ми имамо једен део Македоније слободан и гаранција да могу бити ослобоџени и уједињена друга два дела наше отаџбине је у томе да дахашња Народна Република Македонија остане у границама ФНРЈ у којој јединствено може сачувати своју слободу и развијати се даље.“ ЗабелешкиНаводи
|