Зборник на Миладиновци/ Павел и сестра

Павел и сестра

од Браќа Миладиновци

на современ македонски правопис

Подцвилил Павлова коњ
Рано, рано ден недеља,
Кога зачу неговата
Неговата стара мајка,
A тja Павлу си говори:
„Леле, варе, синко Павле!
Оти цвили добра коња?
Дали ти је трјава гладен?
Или ти је вода жаден?
Или не је зоб назобен?”
Дели Павел изговори:
„Леле, варе, стара мамо!
Нито си је трјава гладен,
Нито си је вода жаден
Нито си је зоб назобен;
Али цвили на пројажба,
Че ште Павел да cјa жени.”
Majкa Павел му предумвит:
„Леле, варе, синко Павле!
He жени сја т'з година,
Житото је от гљутина,
Виното је от к'пина.”
Павел мajкa не послуша,
A yзe ж'лта б'клица,
Ta покани јасно сл'нце,
Јасно сл'нце млада кума,
Јасен месец старосватка,
Ситни ѕвезди се девери.
Собра сја свадба гољама,
Коњ до коњ, кола до кола,
Ta за невеста отишли.
Кога је било през море,
Пo cyx пјас'к минали;
Кога сја назад врнаха,
Морето като дотекло,
Дорју заноси камине.
B'cпpja cja свадба гољама,
Разигра сја јасно сл'нце
C позлатена патерица,
Ta cи раздели морето,
Ta минало јасно сл'нце.
Пот'нала добра коња,
Добра коња до колена.
Кога мина јасен месец,
To пот'на добра коња
Добра коња до зенгии.
Кога минаха девере,
Ha конете до седлата.
Кога мина дели Павел,
Тој пот'на до појеса.
Koгa мина невестата,
A тja пот'на до магдан.
Минала свадба гољама;
Ког' отишле в черковата,
Поповете онемеле,
Дјаконете ослепеле.
Едно дјаконче продума:
„Кумове и старосвате,
И вие млади девере!
Попитајте невестата,
С'шта ли је презморјанка,
Или с'шта погорјанка.”
И питаха невестата,
He je c'шта презморјанка,
Ha je с'шта презгорјанка,
Дели Павлу мила сестра.