Алексо Мартулков/Говор во Уставотворното собрание (1946)
| Говор во Уставотворното собрание на 1946 година од Алексо Мартулков |
| Во стенографските белешки, напишано е на српски јазик со некодифицирана македонска азбука. Поради штетата на документот, има можност на грешки. |
| Другови,
Да говорим не дугачко и широко о нашем Уставу било би излишно зато што су мои предговорници другови Никола Вражалски, Мане Чучков и Киро Милјовски, као и друг Лјубчо Арсов пре тога дели доста опширну илустрацију о нашем Уставу. Ја мислим да о нашем Уставу нико од нас некје имати некаква против принципна становишта. Ми смо у односу на наш Устав сви согласни, зето што он паразива волју Македноског народа, зато што је он много широко и високо демократски. Он је истинита копија без езног Устава. Ја сам узео реч да сада говорим па име о томе, што ме интересује в сома важно питанје, а то је наш Устав и пројент Устава у Бугарској, сада када се разгледа у нјихном Великом Народном Собранју.[1] Другови, Ми смо егзотно заинтересовани по питанју Вардарске и Пиринске Македоније, и не по само питанју Пиринско и Вардарско Македоније, векјуопште целе Македоније. У пројекту Устава Бугарске дотакнуто је и питанје територија које припадају Бугарској држави и које могу бити отцеплјоне само решенјам Великог Народног Собранја,[1] а делје, да то решенје Великог Народног Собранја буде санкцконпрано референдумом целокупног Бугарској народа. Ја не знам коју територију имају у обзир наши другари у Бугарској. Ако је реч о Пиринској Македонији, Вардарској Македонији и Егејској Македонији у нјиховим географским границема — то је територија Македонског народа! Македонско питанје, питанје Македоније је дело Македонског народа[1] и он има право да решава о нјеним територијалним припадлежностима. Бада када им хокјемо снело да се постави то питанје и да буде реализовано ујединјенје — то не може бити урегјивано од Великог Народног[1] собранја а после тога референдумом од стране целокупниот Бугарског народа зато што би то означвало да се ујединјенје врши у Бугарској територии, зато што би то означвало да данаскије Отечествено Фронтовске власти иду путем старих режима.[1] Ми наше Македонски и Национално револуционарни покрет још од отваранја унутрашнје револуционарне организације, борили сио против Бугарскиох државника и оспоравали им нјихово право да претендују на македонску територију и да је језјају као нјезини „Ослободиоци“. У тим борбама, македонски народ је дао огромне жртве ми пмомо више од петдесет година орушене борба за Ослобогјенје Македоније. Македонски народ, нјегоа прогресивни део, када се је борно за тоа ослобогјенје, јасно је обележно своје пут. Јасно је натакао своје идеале, које је требао постикји. У тим непрекидним прогресивним борбама, у посладнјој тази 1941 год. до 1944 год. једно је одредио своје односе према македонском питанју и како оно може бити решено. Нјегова волја, волја прогресивног македонског народа је за ујединјем са Југославенским народе и за заједничку изградву Федеративне Народне Републике Југославије, у којој да се уклјучи Федерална Народна Република Македонија, т. ј. Вардарска Македонија данас, онако како је изграгјепа у нјој, а надалје она да оствари своје ујединјенје Македоније, т. ј. целе Македоније у нјеним географским границамаи као таква да стане члан Федеративне Народне републике Југославије као Народна република Македонија. To је кардинална линија македонског народа. Ко би могао да буде против тога?[1] Но не само македонски народ има такву кардиналну линију, всиј је то кардинална линија свих словенских народа, а не специјално Југословенских народа који подупиру наше патуе за ујединјенје. Ако Бугарски Отечественофронтовски фактори данас искрена поборници за стваранје братства и једнотрајна Балкану, за разрешаванје македонског питанје. Најболје би било да земата раскину са овим старим, од целом старом Бугарском државном политиком и даду подкрепу подршку и помокј нема за разрешаванје тога питанја, односно за ујединјенје Пиринске и Вардарске Македоније.[1] Зато што ако се погје том линијом, шта би онда било у Грчкој? Јегејска Македонија је векја половина цела Македоније. Ако почну Грци да говоре о Јегејској Македонији, да је рачунају као своју територију онда ми никад некје ко приступити реализиованју, тог уједининјенја. Ако се ми не можемо разумети са нашим друговима у Бугарској, који претендују да су раскимули са својом прошлошију, са својим шовонистичких владина,[1] на својом Кобурском-политичком успите, онда како кје мо се разумети и како се можемо разумети са Грцима? Ми треба да смо јасни по Македонском питанју. Македонски народ је решио своју судбину, македонски народ развојом петдесет годишнјом непрекидном оружаном борбом јасно са кје определино која је нјегова територија. Он је поразвио своју волју за стваранје Народне Републике Македоније у окриву ФНРЈ и далје Македонски народ у Народној Републици Македонији, т. ј. Федерална НРМ да буде писмонт за наградију и ујединјенје Македоније, онако као што ФНРЈ перте писмонт прогресена Балкану.[1] Ако Бугарски другари, ако Отечественофронтовска власт у Бугарској искрено вели да нас помогне по питанју ујединјенја Македоније, по територијалном питанју Македоније. — Треба да јасно изагје и каже да територијално питанје Македоније и нјеног ујединјенја јесте питанје Македонског народа. ЗабелешкиНаводи |